Свакодневни тежак и по живот опасан рударски посао, у ранијим временима представљао је погодно тле за развитак пуног верског живота. Како се по градњи рударског насеља у истом нашло више различитих нација, које су са собом донеле своја национална обележја ( језик, веру, културу), јавила се потреба за подизањем цркве у коју би долазили и православци и римокатолици.
               Одлуку о подизању цркве донео је кнез Александар Карађорђевић 1855. године, а на предлог тадашњег министра финансија Пауна Јанковића који је надгледао радове на обнови рудника у Мајданпеку.

        Градња цркве почела је с пролећа 1856. године, а довршена је јуна 1858. године. Храм је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу које су мајданпечки рудари узели за своје заштитнике. Цркву су градили мајстори Цинцари из зидарског друштва Јанићија Петровића, Ђорђа Константиновића и Науна Марковића. Њихова имена утиснута су на звонима цркве, која су изливена у Вршцу 1858. године.

српски сликар Урош  Кнежевић (1811-1876) урадио је план цркве  1855. године по налогу  кнеза Александра Карађорђевића

      Црква Светих апостола Петра и Павла специфична је, између осталог, и по стилу градње. Урош Кнежевић, коме је поверен план изградње, одлучио се за швајцарски стил (дрвени костур са испуном од опеке). Упоредо са црквом зидана је и кућа за свештеника. До 1. марта 1858. године кућа је била завршена. Имала је четири собе, кухињу, « ћилер и конак».

Северна врата су, према предању, користили католици, јужна православци а западни улаз био је заједнички за свадбе и сахране. Јужна врата су зазидана у време радова.

основа мајданпечке цркве

         Положај првих свештеника у Мајданпеку у ондашљој Србији био је по много чему специфичан. Поред редовних дужности, до отварања школе 1856. године, обављали су и дужност учитеља. Како је у Мајданпеку живело више нација, за свештенике и учитеље бирани су добри познаваоци страних језика, у првом реду немачког.

Од 1852. до 1995. године у Мајданпеку је службовало     22 свештеника:

1. Павле Крецојевић 1852-1853.
2. Димитрије Исаковић 1852-1862.
3. Антоније Алексијевић 1862-1879.
4. Лука Дожудић 1879.
5. Ђорђе Шакрак-Нинић 1879-1882.
6. Јован Десимировић 1882-1885.
7. Живота Миловановић 1886.
8. Марко Стојковић 1886-1889.
9. Павле Милошаковић 1891-1893.
10. Јован Михајловић 1894-1895.
11. Мато Кривокапић 1896-1899.

12. Григорије Радојичић 1899-1900.
13. Илија Шундић 1900-1901.
14. Јаков Вукотић 1901-1916.
* Бугарски свештеници 1916-1918.
15. Поликарп Шамановски 1921-1929.
16. Драгомир Поповић 1931-1935.
* Поликарп Шамановски 1936-1958.
17. Пантел Миливојевић 1958-1961.
18. Станоје Лазаревић 1972-1973.
19. Нико Туфегџић 1973-1978.
20. Мирко Малиновић 1978-1985.
21. Радован Недељковић 1985-1989.
22. Милош Благојевић 1990-1995.

             Нови иконостас израдио је 1990.године мајстор Шолц, вајар из Зајечара, као завршни део конзерваторско - рестаураторских радова које је започео Завод за заштиту споменика културе из Ниша 1987.године. Црква је евидентирана као споменик, али још није стављена под заштиту Закона.

ЛИТЕРАТУРА:
- Паун Ес Дурлић, проспект Мајданпечка црква
- Василије Симић, Изградња Мајданпека и његово насељавање 1849-1857