Природни камени мост Шупља стена налази се у источној Србији у долини Прераста, недалеко од Мајданпека. Отвор витког каменог лука је висок 29-34 m и при дну широк 7-9 m, а његов свод дебео око 8 m прекрива речно корито на дужини од 22 m. Заштићен је као геоморфолошки споменик природе националног и европског значаја. Планински низ Крша, који чине Голи крш, Стол, Велики и Мали крш, дугачак 33 km, завршава се у изворишту реке Шашке, саставнице Поречке реке.

Прераст (такође пераст) је народни назив за природне камене мoстове, а у геоморфологију га је као научни термин увео Цвијић Ј. (1895).

Витки камени лук Шупља стена је један од најлепших прераста код нас и школски пример како такви облици настају.

 

       Природни камени мост је образован у масивним кречњацима горње јурске старости (малм), којима се на северу завршава планински венац Крша. Са источне стране, према долини Шашке, на њих се наслањају магматити старијег палеозоика (грано-диорити), који су под утицајем атмосферилија у знатној мери распаднути. На западу су заступљени кредни пироксенандезити, у којима има и појаве руде бакра (извориште Малог Прераста).

        Река Прераст и њене притоке имају изразит бујични карактер. Крајем лета готово пресуше, а у пролеће се претварају у бујице које носе све пред собом. Почетком шездесетих година прошлог века кроз Шупљу стену је направљен узан макадамски пут ради експлоатације шуме, али га је бујица убрзо потпуно уништила (приказан је на карти 1:25.000, лист Јасиково). Након тога, на истом месту, око 1 m изнад речног тока, попреко су постављени букови балвани и пут је поново оспособљен, али не задуго. Следећа бујица је све то однела, као да никада није ни постојало.  Речица Прераст, која се у Шашку улива на 250 m н.в. настаје спајањем Малог и Великог Прераста на 299 m н.в.  Један од најтипичнијих примера контактних прерасти, насталих услед селективне ерозије и локалног понирања реке, јесте Шупља стена на речици Прераст код Мајданпека.

      

      Мали Прераст долази са запада, а његов ток, дугачак око 1 km, настаје на 389 m н.в. Велики Прераст дотиче са југа, дугачак је око 3 km, а његов ток се формира на 410 m н.в. испод изворишне челенке у којој при самом врху избијају три слаба извора, од којих се само повремено образују потоци. Дакле, укупан пад речног корита Прераста износи око 160 m, док његов слив захвата површину од 9 km2. Прераст у истоименој долини настао је у стотинак метара широком кречњачком појасу, уметнутом између некречњачких стена. Кречњаци су отпорни на површинску ерозију, али захваљујући пукотинама у њима, водопропусни, док је у мекшим стенама око њих могуће само површинско отицање и спирање земљишта. То је утицало да се ерозиони процеси у једном и другом појасу битно разликују, што је и довело да се у рељефу створи овакав необичан облик.

          

Према начину настанка разликују се три типа: контактне, саломне и меандарске прерасти. Прве се образују на контакту кречњачких и некречњачких стена, друге сламањем пећинских таваница, а треће пробијањем врата долинских меандара. У природи су најчешће контактне прерасти. Јурски кречњаци, претежно масивни, ређе банковити и слојевити, одликују се високим садржајем калцијум-карбоната (око 97 %), због чега су врло подложни растварању и стварању крашких облика на површини и у подземљу. Проучавања природних камених мостова су показала да не постоји универзални модел њихове генезе. Сви прерасти у источној Србији су детаљно проучени и описани и налазе се на списку заштићених објеката Завода за заштиту природе Србије. Природни камени мостови су подаље од насеља и аутомобилских путева и за сада им не прети опасност од уништења, иако су врло крхка творевина.

   

 Природни камени мост Шупља стена је све до 1959. године у литератури био потпуно непознат, тако да се нису знале ни његове димензије. Те године је за потребе Завода за заштиту природе Србије организовано његово прелиминарно истраживање.

Ако се изузму приче које колају у народу, да се у сводовима прерасти налази скривено благо, а с обзиром на то да у овом рударском крају има доста експлозива, рушење танког кречњачког свода уништило би овај јединствени природни феномен.

Иако у источној Србији постоји више прерасти, Шупљу стену треба чувати као да је једина, јер је то необновљиво природно наслеђе европског значаја и не сме се дозволити да оно на било који начин буде деградирано.

   

У непосредној близини Прераста, као и на ушћу истоимене речице која протиче испод капије и улива се у Шашку, од давнина људи налазе разне предмете, како на самој површини, тако и приликом плићег копања. Врх стреле са два оштећена издужена пера у виду ластиног репа , направљен од гвожђа крајем XI  и почетком XII века.( Музеј у Мајданпеку)

Ђачке и студентске екскурзије најчешће посећују Мали и Велики прераст у клисури Вратне, а ређе и Шупљу стену. Сви који су је посетили били су фасцинирани њеним димензијама и лепотом. За туристе највећа препрека су џиновски лонци у речном кориту, који онемогућавају безбедан пролаз испод каменог свода.

Остаје да се размисли како овај природни споменик учинити доступним туристима и другим љубитељима природе.

 

Литература:

ПРИРОДНИ КАМЕНИ МОСТ ШУПЉА СТЕНАДушан Гавриловић

ЧУДЕСНИ СВЕТ КАМЕНЕ КАПИЈЕ -Паун Ес Дурлић