Обуку Примена ПРОГРАМА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА: од 1-4. и  5-8. разреда прошло је 19 разредних старешина. Овај програм чини пакет од 8 радионица за ученике и додатни рад са родитељима. Планирана су 4 сусрата са родитељима.

Програм се бави доношењем одељенских Правила понашања ученика где деца сама долазе до правила што је од великог значаја код Правила везаних за насиље међу децом и над њима.

 Акценат програма стављен је и на одређивањe начина реаговања приликом кршења донетих правила и реституцијe, односно поступку поправљања учињене штете који ће се примењивати у случају непоштовања донетих правила. И правила и реституција треба да послуже увођењу пожељних облика понашања којима се спречава насиље.

ПРЕВЕНТИВНЕ РАДИОНИЦЕ

РАСПОРЕД ОДРЖАВАЊА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА ОД I- IV РАЗРЕДА

РАСПОРЕД ОДРЖАВАЊА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА ОД V- VIII РАЗРЕДА

Реализација осам превентивних радионица у 20 одељенских заједница већ се спроводи.

ПРВА РАДИОНИЦА

ТЕМА: Знамо ли да нас наше разлике чине занимљивим и јединственим

Размењујући утиске и мишљења уследили су и коментари разредних старешина:

-     - деци се допала радионица

-     - у првој активности РС седмих и осмих разреда промениле су предвиђени сценариј, али не и суштину и циљеве

-    - код деце која су прошла кроз програм 13 радионица Буквара  толеранције изражен је виши ниво сазнања да нас наше разлике   чине занимљивим и јединственим

-    - један број деце први пут открива могућности за уживање у међусобним разликама и бољим разумевањем себе и других

ДРУГА РАДИОНИЦА

ТЕМА: "Понашајмо се према другима онако како бисмо волели да се други понашају према нама"

Предвиђени сценариј радионице довео је кроз игру децу одељенске заједнице VI₂ у ситуацију симулације конфликт (сукоба) и уследили су занимљиви коментари:

-         осећао сам се: "грозно, нервозно, лоше, ужасно, изненађено непријатно, изнервирано…"

-         нисмо могли поднети: "свађу, расправу, буку, галаму, сукоб, препирку, неправду, варање, био сам угрожен, јер ми је друг до мене стиснуо руку пре времена па су сви били љути на мене,..."

-         уживали смо у: "ишчекивању стиска руке, дизању заставице, у победи..."

Циљеви радионице, по мишљењу РС, постигнути су. Расветљен је деци моменат да до сукоба долази када уводимо правила којима друге кажњавамо или их стављамо у позицију да пате. Зато је увек добро "понашати се према другима онако како бисмо волели да се други понашају према нама". Довољно је бавити се собом, а не другима. Олакшати себи и усавршити себе. Добит је трајно пријатељство и љубав међу људима.

ТРЕЋА РАДИОНИЦА

ТЕМА: Шта је све насиље?

Прелиставајући белешке одељенских старешина после реализоване радионице Шта је насиље? запазили смо да су деца као асоцијацију на реч НАСИЉЕ записали: туча, гурање, шутирање, ругање, свађа, када те неко зове погрдним именом; крађа, лаж, оговарање, псовке, вређање, понижавање, када некога не примамо у друштво, када ходником шутирамо туђу торбу или капу; гађање папирићима на часу, када ми неко прети, када ми се другови смеју што не знам да кажем слово Р; када кажемо да је неко други крив, а ми смо криви; када они старији нама млађима отму лопту и ми не можемо да се играмо; када неко украде другу мобилни телефон; када намерно бодемо друга оловком или шестаром за време часа; када на ходнику другу подметнемо ногу; када шестаром урезујемо имена у школску клупу и тако уништавамо имовину; када себи бодемо иглом руку да бисмо се истетовирали и тако повређујемо себе…..

Искрено речено били смо мало и затечени. Поред асоцијације на реч насиље већ су наводили и примере насиља иако је то био наредни задатак.

Много примера, а само један закључак који је и УПОЗОРЕЊЕ: насиље међу децом постало је тренд. Оно што је још забрињавајуће јесте да међу децом има и већи број оних који за неке наведене примере кажу: Па то није насиље него ми се тако играмо!?

Груписање врста насилног понашања на: физичко, вербално и психолошко уочили смо да деца лако препознају физичко насиље (ударање, гурање, уништавање ствари…), потом  вербално (ругање, вређање…) за које су нака деца гласно рекла: Ми се то тако само шалимо, а за психолошко насиља већина деце није ни знала да постоји, односно да се тако зове (претње, уцењивање, оговарање, исмевање…).

Циљ радионице: препознавање различитих врста насиља је постигнут. Деца су сама дошла до закључка да би било изузетно лепо знати: да ти у школи нико неће рећи ружну реч, нико те гурнути, шутнути или избегавати.

ЧЕТВРТА РАДИОНИЦА

ТЕМА: Како реагујемо на насиље?

После треће радионице степен заинтересованости код деце за спровођење радионица знатно се повећао. Унапред су се интересовали шта ново доноси следећа радионица што је олакшало и њихову саму реализацију.

Без потешкоћа уочавали су различите начине реаговања на насиље и наводили примере: има оних који када виде сукоб или насиље само заобиђу; неки застану и посматрају ћутећи, а после препричавају; дешава се и да навијамо за једне или друге, подстичемо их да уђу у већи сукоб и то најчешће ако се сукобимо са ученицима друге школе или другог одељења; некада помажемо да победе они који трпе насиље, а некада и онима који врше насиље; чешће помажемо баш јачима како би били део њихове групе или како би нас заштитили ако нас неко вређа или нападне; видели су и када озбиљнији и старији уђу и одвоје оне који су у сукобу или тучи; имали су и примере када су се обратили дежурном наставнику, обезбеђењу, и одељенском старешини.

Стављајући се у положај и жртве и насилника, схватили су зашто се на насиље не одговара насиљем, већ се тражи најбољи начин за решење проблема.

ПЕТА РАДИОНИЦА

ТЕМА: Писана и неписана правила

Наша очекивања да деца познају правила понашања на прослави рођендана, излету и гледању сценских представа (пример у биоскопу нисмо навели, јер у граду 20 година нема биоскопа) нису била изневерена. Давали су бројне примере и личне и туђе, као и примере кршења правила. Већина правила почињала је са НЕ и било им је потешко да их преформулишу позитивно, односно тако да свако може да их разуме на исти начин и да може у складу са тим да се понаша. ( НЕ бацај отпатке кроз прозор – отпатке баци у корпу за смеће).

Деца су коментарисала да ова правила понашања спадају у лепо понашање, културу па и у бонтон, али да се често крше, да њихово кршење именују погрешно као забаву, нешто смешно, да буду као важни, примећени, другачији…

Ученици старијег узраста били су чак и критични. Наводили су примере кршења правила понашања у предизборној кампањи где има и вређања, понижавања… Били су и збуњени, увек смо ми деца они који су лоши, само ми треба да се мењамо; много лошег научимо и од одраслих…Одељенске старешине су прихватиле критику и подсетили их на ону народну Гвожђе се кује док је вруће, пружамо им прилику да буду примери правих и позитивних вредности у будућем друштву.  

Разумели су појам и значај правила, начин доношења правила тако што су уложили труд и преформулисали свако нејасно правило у јасно. Показали су задовољство што је пред њима прилика да учествују у доношењу одељенских правила.  

ШЕСТА РАДИОНИЦА

ТЕМА: Како се доносе правила (консензус)

Реч консензус деци старијег узраста није била непозната. Коментарисали су да често чују реч у медијима, већ су знали да се реч односи на договор… Реченица истакнута на видном месту:

Можда то и није баш оно што сам ја хтела/хтео, али јесте нешто што могу да прихватим и поштујем брзо је постала јасна, односно да договор усаглашавањем односно консензусом: је више од једноставног изгласавања и подразумева да сви који у томе учествују могу да прихвате одлуку.

Ученици су се у свим одељенским заједницама без потешкоћа договарали о правилима на дати задатак. Умели су да примене консензус, али су и истакли да им је било потпуно јасно да није било правила и договора да би лако настао неспоразум, хаос. Било је коментара као што су: Ви сте мислили да ћемо се посвађати и сукобити; прочитали смо ми шта је био ваш циљ; научили смо ми доста тога…. Свесно су преузели одговорност за поштовање донетих правила.  

СЕДМА И ОСМ РАДИОНИЦА

ОДЕЉЕНСКА ПРАВИЛА И РЕСТИТУЦИЈА

У нашој школи свако одељење дефинисало је своја правила. Важно је нагласити да су ученици укључили и ставили посебан акценат на правила против насилништва. Да би била примењива ученици су кроз различите игре, рад у малим групама и дискусију, САМИ дошли до њих, као и до начина како реаговати уколико прекршимо донета правила. Потом су утврђена и правила на нивоу школе:

1. Неспоразуме решавамо међусобним разговором користећи уљудне и пристојне речи.

2. Пријавићу свако ружно понашање којем сам присуствовао / ла, односно о којем нешто знам.

3. Игром и шалом не повређујем друге.

4. Избегавај оговарање, ширење гласина, сплеткарење итд.

5. Другима се не обраћај надимцима који га  вређају.

6. Другови смо са свима и поштујемо то што се разликујемо једни од других.

7. У школи има довољно простора за све. Крећемо се без трчања и скакања да не бисмо повредили себе и друге.

8. Будимо пажљиви и толерантни ( пријатни, нежни, љубазни, стрпљиви, одговорни…) према другима, а посебно према млађима од себе.

9. Поштуј време доласка и одласка и на време завршавај своје обавезе.

10. Не уништавај школску и туђу имовину.

11.  Предмете који угрожавају друге остављамо код куће. Тако бринемо о другима и себи.

12. Мобилне телефоне искључујемо за време часова да не бисмо ометали рад.

13. Придржавајмо се наших правила да би нам живот у школи био лепши и сигурнији.

Школска правила саставни су део усвојеног П  Р  А  В  И  Л  Н  И  К А

О МЕРАМА, НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ”ВЕЛИМИР МАРКИЋЕВИЋ” МАЈДАНПЕК што значи да нећемо имати обзира према ниједном случају насилничког понашања и да ће се утврдити поступак надокнаде штете.

У случају кршења договорених правила, у школи се примјењује реституција (поступак поправљања учињене штете) која подразумева ненасилно учење одговорног понашања ученика, уз сарадњу одељенског старешине, ученика и родитеља ученика. Ако се ради о учесталом кршењу правила, према ученику који се насилно понаша примењује се индивидуални програм поступања који се такође договара с учеником и родитељима ученика, а у којем учествује и педагошко – психолошка служба у школи. Уведене су и одељенске свеске праћења  понашања  и ангажовања ученика на сваком часу помоћу које школски  и вршњачки тим прикупљају примедбе наставника и ученика, те осмишљавају начине на које се евидентирани проблеми могу решити. Деца могу научити да исправе своје грешке и ми им у томе можемо помоћи. Реституција уместо казне детету даје могућност да властитим трудом исправи грашку и тако не само да задржи самопоштовање него га и повећава.

„НЕКА БУДЕ ДОБРИХ ВРЕМЕНА ЗА ПАМЋЕЊЕ

И УСПОМЕНА КОЈЕ ЋЕМО ДУГО ПАМТИТИ

ДА СВИ БУДЕМО УЗОРИ ДРУГИМА

И ВЕЖБАМО ШТЕ ЋЕМО УЧИНИТИ И РЕЋИ

НЕКА СЕ СВИ КОЈИ СУ ДОШЛИ ИЗДАЛЕКА

СЕТЕ ОНИХ КОЈИ ОСТАЈУ

НЕКА МИР ВЛАДА ТОКОМ НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

И НЕКА ПРИЈАТЕЉСТВО ТЕЧЕ НАШИМ ВЕНАМА.“