Обуку Примена ПРОГРАМА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА: од 1-4. и  5-8. разреда прошло је 19 разредних старешина. Овај програм чини пакет од 8 радионица за ученике и додатни рад са родитељима. Планирана су 4 сусрата са родитељима.

Програм се бави доношењем одељенских Правила понашања ученика где деца сама долазе до правила што је од великог значаја код Правила везаних за насиље међу децом и над њима.

 Акценат програма стављен је и на одређивањe начина реаговања приликом кршења донетих правила и реституцијe, односно поступку поправљања учињене штете који ће се примењивати у случају непоштовања донетих правила. И правила и реституција треба да послуже увођењу пожељних облика понашања којима се спречава насиље.

    

ПРЕВЕНТИВНЕ РАДИОНИЦЕ

 

РАСПОРЕД ОДРЖАВАЊА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА ОД I- IV РАЗРЕДА

 

ЧАС

ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

 

ПРЕЧАС

Одељење деце ометене у развоју

       -

III2

I1

III3

IV2

II2

1.

   -

       -

      -

-

        -

2.

-

       -

      -

           -

        -

3.

               -

       -

      -

           -

        -

4.

               -

II2

       -

IV1

I2

II3

5.

               II1

III1

I2

I1

II3

IV2

III3

II1

IV1

III1

III2

           

 

 

 

РАСПОРЕД ОДРЖАВАЊА ПРЕВЕНТИВНИХ РАДИОНИЦА ОД V- VIII РАЗРЕДА

 

ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАЕШИНЕ

 

ОДЕЉ.

 

ПОН.

 

УТО.

 

СРЕДА

 

ЧЕТВ.

 

ПЕТ

Миљан Вулетић

V1

 

 

пречас

 

 

Ванче Георгиев

V2

 

 

 

 

пречас

Марко Цокић

VI1

 

 

 

 

пречас

Милена Дањец

VI2

6. час

 

 

 

 

Филиповић Бранислав

VI3

6. час

 

 

 

 

Ивана Ђурић

VII1

 

6. час

 

 

 

Дејан  Трифуновић

VII2

 

 

 

6. час

 

Јелисавета  Стојићевић

VIII1

6. час

 

 

 

 

Младен  Шаренац

VIII2

 

 

6. час

 

 

Гордана Шесто

VIII3

6. час

 

 

 

 

 

Реализација осам превентивних радионица у 20 одељенских заједница већ се спроводи.

 

 

 

 

 

ПРВА РАДИОНИЦА

 

ТЕМА: Знамо ли да нас наше разлике чине занимљивим и јединственим

 

  

Размењујући утиске и мишљења уследили су и коментари разредних старешина:

-     - деци се допала радионица

-     - у првој активности РС седмих и осмих разреда промениле су предвиђени сценариј, али не и суштину и циљеве

-    - код деце која су прошла кроз програм 13 радионица Буквара  толеранције изражен је виши ниво сазнања да нас наше разлике   чине занимљивим и јединственим

-    - један број деце први пут открива могућности за уживање у међусобним разликама и бољим разумевањем себе и других

   

 

                  

  

 

 

 

 

ДРУГА РАДИОНИЦА

 

 

ТЕМА: "Понашајмо се према другима онако како бисмо волели да се други понашају према нама"

 

 

 

Предвиђени сценариј радионице довео је кроз игру децу одељенске заједнице VI2 у ситуацију симулације конфликт (сукоба) и уследили су занимљиви коментари:

-         осећао сам се: "грозно, нервозно, лоше, ужасно, изненађено непријатно, изнервирано"

-         нисмо могли поднети: "свађу, расправу, буку, галаму, сукоб, препирку, неправду, варање, био сам угрожен, јер ми је друг до мене стиснуо руку пре времена па су сви били љути на мене,..."

-         уживали смо у: "ишчекивању стиска руке, дизању заставице, у победи..."

Циљеви радионице, по мишљењу РС, постигнути су. Расветљен је деци моменат да до сукоба долази када уводимо правила којима друге кажњавамо или их стављамо у позицију да пате. Зато је увек добро "понашати се према другима онако како бисмо волели да се други понашају према нама". Довољно је бавити се собом, а не другима. Олакшати себи и усавршити себе. Добит је трајно пријатељство и љубав међу људима.

           

  

 

 

 

 

ТРЕЋА РАДИОНИЦА

 

ТЕМА: Шта је све насиље?

 

 

 

 

Прелиставајући белешке одељенских старешина после реализоване радионице Шта је насиље? запазили смо да су деца као асоцијацију на реч НАСИЉЕ записали: туча, гурање, шутирање, ругање, свађа, када те неко зове погрдним именом; крађа, лаж, оговарање, псовке, вређање, понижавање, када некога не примамо у друштво, када ходником шутирамо туђу торбу или капу; гађање папирићима на часу, када ми неко прети, када ми се другови смеју што не знам да кажем слово Р; када кажемо да је неко други крив, а ми смо криви; када они старији нама млађима отму лопту и ми не можемо да се играмо; када неко украде другу мобилни телефон; када намерно бодемо друга оловком или шестаром за време часа; када на ходнику другу подметнемо ногу; када шестаром урезујемо имена у школску клупу и тако уништавамо имовину; када себи бодемо иглом руку да бисмо се истетовирали и тако повређујемо себе..

Искрено речено били смо мало и затечени. Поред асоцијације на реч насиље већ су наводили и примере насиља иако је то био наредни задатак.

Много примера, а само један закључак који је и УПОЗОРЕЊЕ: насиље међу децом постало је тренд. Оно што је још забрињавајуће јесте да међу децом има и већи број оних који за неке наведене примере кажу: Па то није насиље него ми се тако играмо!?

Груписање врста насилног понашања на: физичко, вербално и психолошко уочили смо да деца лако препознају физичко насиље (ударање, гурање, уништавање ствари), потом  вербално (ругање, вређање) за које су нака деца гласно рекла: Ми се то тако само шалимо, а за психолошко насиља већина деце није ни знала да постоји, односно да се тако зове (претње, уцењивање, оговарање, исмевање).

Циљ радионице: препознавање различитих врста насиља је постигнут. Деца су сама дошла до закључка да би било изузетно лепо знати: да ти у школи нико неће рећи ружну реч, нико те гурнути, шутнути или избегавати.

 

   

 

 

 

ЧЕТВРТА РАДИОНИЦА

 

ТЕМА: Како реагујемо на насиље?

 

 

 

После треће радионице степен заинтересованости код деце за спровођење радионица знатно се повећао. Унапред су се интересовали шта ново доноси следећа радионица што је олакшало и њихову саму реализацију.

Без потешкоћа уочавали су различите начине реаговања на насиље и наводили примере: има оних који када виде сукоб или насиље само заобиђу; неки застану и посматрају ћутећи, а после препричавају; дешава се и да навијамо за једне или друге, подстичемо их да уђу у већи сукоб и то најчешће ако се сукобимо са ученицима друге школе или другог одељења; некада помажемо да победе они који трпе насиље, а некада и онима који врше насиље; чешће помажемо баш јачима како би били део њихове групе или како би нас заштитили ако нас неко вређа или нападне; видели су и када озбиљнији и старији уђу и одвоје оне који су у сукобу или тучи; имали су и примере када су се обратили дежурном наставнику, обезбеђењу, и одељенском старешини.

Стављајући се у положај и жртве и насилника, схватили су зашто се на насиље не одговара насиљем, већ се тражи најбољи начин за решење проблема.

 

  

 

 

 

 

ПЕТА РАДИОНИЦА

 

ТЕМА: Писана и неписана правила

 

  

 

Наша очекивања да деца познају правила понашања на прослави рођендана, излету и гледању сценских представа (пример у биоскопу нисмо навели, јер у граду 20 година нема биоскопа) нису била изневерена. Давали су бројне примере и личне и туђе, као и примере кршења правила. Већина правила почињала је са НЕ и било им је потешко да их преформулишу позитивно, односно тако да свако може да их разуме на исти начин и да може у складу са тим да се понаша. ( НЕ бацај отпатке кроз прозор отпатке баци у корпу за смеће).

Деца су коментарисала да ова правила понашања спадају у лепо понашање, културу па и у бонтон, али да се често крше, да њихово кршење именују погрешно као забаву, нешто смешно, да буду као важни, примећени, другачији

Ученици старијег узраста били су чак и критични. Наводили су примере кршења правила понашања у предизборној кампањи где има и вређања, понижавања Били су и збуњени, увек смо ми деца они који су лоши, само ми треба да се мењамо; много лошег научимо и од одраслихОдељенске старешине су прихватиле критику и подсетили их на ону народну Гвожђе се кује док је вруће, пружамо им прилику да буду примери правих и позитивних вредности у будућем друштву.  

Разумели су појам и значај правила, начин доношења правила тако што су уложили труд и преформулисали свако нејасно правило у јасно. Показали су задовољство што је пред њима прилика да учествују у доношењу одељенских правила.  

 

    

 

 

 

 

 

ШЕСТА РАДИОНИЦА

 

ТЕМА: Како се доносе правила (консензус)

 

  

 

Реч консензус деци старијег узраста није била непозната. Коментарисали су да често чују реч у медијима, већ су знали да се реч односи на договор Реченица истакнута на видном месту:

Можда то и није баш оно што сам ја хтела/хтео, али јесте нешто што могу да прихватим и поштујем брзо је постала јасна, односно да договор усаглашавањем односно консензусом: је више од једноставног изгласавања и подразумева да сви који у томе учествују могу да прихвате одлуку.

Ученици су се у свим одељенским заједницама без потешкоћа договарали о правилима на дати задатак. Умели су да примене консензус, али су и истакли да им је било потпуно јасно да није било правила и договора да би лако настао неспоразум, хаос. Било је коментара као што су: Ви сте мислили да ћемо се посвађати и сукобити; прочитали смо ми шта је био ваш циљ; научили смо ми доста тога. Свесно су преузели одговорност за поштовање донетих правила.  

 

    

 

 

 

СЕДМА И ОСМ РАДИОНИЦА

 

 

 

ОДЕЉЕНСКА ПРАВИЛА И РЕСТИТУЦИЈА

 

 

У нашој школи свако одељење дефинисало је своја правила. Важно је нагласити да су ученици укључили и ставили посебан акценат на правила против насилништва. Да би била примењива ученици су кроз различите игре, рад у малим групама и дискусију, САМИ дошли до њих, као и до начина како реаговати уколико прекршимо донета правила. Потом су утврђена и правила на нивоу школе:

  1. Неспоразуме решавамо међусобним разговором користећи уљудне и пристојне речи.

  2. Пријавићу свако ружно понашање којем сам присуствовао / ла, односно о којем нешто знам.

  3. Игром и шалом не повређујем друге.

  4. Избегавај оговарање, ширење гласина, сплеткарење итд.

  5. Другима се не обраћај надимцима који га  вређају.

  6. Другови смо са свима и поштујемо то што се разликујемо једни од других.

  7. У школи има довољно простора за све. Крећемо се без трчања и скакања да не бисмо повредили себе и друге.

  8. Будимо пажљиви и толерантни ( пријатни, нежни, љубазни, стрпљиви, одговорни) према другима, а посебно према млађима од себе.

  9. Поштуј време доласка и одласка и на време завршавај своје обавезе.

  10. Не уништавај школску и туђу имовину.

  11.  Предмете који угрожавају друге остављамо код куће. Тако бринемо о другима и себи.

  12. Мобилне телефоне искључујемо за време часова да не бисмо ометали рад.

  13. Придржавајмо се наших правила да би нам живот у школи био лепши и сигурнији.

    

  

      

    

     

         

Школска правила саставни су део усвојеног П  Р  А  В  И  Л  Н  И  К А

О МЕРАМА, НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВЕЛИМИР МАРКИЋЕВИЋ МАЈДАНПЕК што значи да нећемо имати обзира према ниједном случају насилничког понашања и да ће се утврдити поступак надокнаде штете.

У случају кршења договорених правила, у школи се примјењује реституција (поступак поправљања учињене штете) која подразумева ненасилно учење одговорног понашања ученика, уз сарадњу одељенског старешине, ученика и родитеља ученика. Ако се ради о учесталом кршењу правила, према ученику који се насилно понаша примењује се индивидуални програм поступања који се такође договара с учеником и родитељима ученика, а у којем учествује и педагошко психолошка служба у школи. Уведене су и одељенске свеске праћења  понашања  и ангажовања ученика на сваком часу помоћу које школски  и вршњачки тим прикупљају примедбе наставника и ученика, те осмишљавају начине на које се евидентирани проблеми могу решити. Деца могу научити да исправе своје грешке и ми им у томе можемо помоћи. Реституција уместо казне детету даје могућност да властитим трудом исправи грашку и тако не само да задржи самопоштовање него га и повећава.

    

 

НЕКА БУДЕ ДОБРИХ ВРЕМЕНА ЗА ПАМЋЕЊЕ

И УСПОМЕНА КОЈЕ ЋЕМО ДУГО ПАМТИТИ

ДА СВИ БУДЕМО УЗОРИ ДРУГИМА

И ВЕЖБАМО ШТЕ ЋЕМО УЧИНИТИ И РЕЋИ

НЕКА СЕ СВИ КОЈИ СУ ДОШЛИ ИЗДАЛЕКА

СЕТЕ ОНИХ КОЈИ ОСТАЈУ

НЕКА МИР ВЛАДА ТОКОМ НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

И НЕКА ПРИЈАТЕЉСТВО ТЕЧЕ НАШИМ ВЕНАМА.