ТЕСЛА – БАЈКА О СТРУЈИ

Пре много година на једном брдашцету пуном цвећа, у једној кућици, живела је породица Тесла.

Једне ноћи падала је јака киша. Севале су муње и громови су ударали на све стране. Тачно у поноћ господин Тесла зачуо је плач тек рођене бебе. Госпођа Тесла родила је друго мушко дете и дадоше му име Никола.

Никола је растао уз мачка кога је обожавао, пернате животиње, које и није баш обожавао и голубове којима је увек поклањао много љубави као и мачку.

Још одмалена имао је неке чудне доживљаје са струјом. Док би мазио свока мачка појављивала би се нека чудна светлост и чуло би се пуцкетање. Теслу је то одушевљавало и трудио се да сазна нешто више.

Напревио је једнога дана громобран од обичне жице и она је сакупљала грмљавину која би производила чудну жуту светлост, а он ју је касније користио за све своје изуме. То је могао само Тесла. Ја мислим зато што је рођен у поноћ и што су тада севале муње. Оне су га сигурно прве задојиле па тек онда мајка.

После неколико година Тесла одлази у велики град где се и прославио са својим изумима. Пронашао је струју. Сви су били одушевљени и поштовали су Теслу као творца струје. Упознао је Тесла много великих људи и стекао је много пријатеља, јер нико није дао човечанству колико је дао он.

Једнога дана позове га цар највећег царства у свету. Очекујући да ће му цар дати благо да настави са својим изумима упути се у цару. Дошавши код цара сазна да је змај заробио цареву кћи и да нико не може да јој помогне осим њега. Цар му обећа и кћер и благо само да је ослободи.

Тесла  је одмах пошао у потрагу за принцезом пењао се десет дана на врх планине где се налазио замак огромног змаја. Није се плашио змаја иако је он био огроман, црне коже, црвених очију, страшног погледа и бљувао је ватру. Храбро се Тесла сучио са змајем. Стао је испред њега и борба је почела. Змај је бљувао ватру, а Теслу су штитиле муње које су севале из његовог тела. Убрзо је змај страдао од јаког струјног удара. Потрчао је Тесла да нађе принцезу. Нашао ју је како плаче на кревету једне заиста прелепе собе. Пришао је принцези и рекао: «Здраво! Ја сам Никола Тесла.» принцеза је устала, загрлила Теслу и рекла: «Хвала ти, спасиоче мој!»

Одвео је Тесла принцезу краљу. Били су тако срећни што су поново заједно. Краљ је захвалио Тесли и као што је обећао дао му је принцезину руку. Тесла и принцеза венчали су се трећег дана и отишли у родно село Николе Тесле. Упознала је принцеза Теслине родитеље који су је заволели као руђену кћер.

Цар је Тесли дао много блага и он је постао чувени научник. Принцеза је била учитељица. Теслине струје обасјале су и највеће светско царство и живели су срећно до краја живота.

 ВИЛМА ЈАНКОВИЋ   6/1

ТЕСЛА – БАЈКА О СТРУЈИ

Једнога дана, неке далеке године, спремала се страшна олуја. Тмурно небо, страшни фијук ветра... заиста страшно и велико неврема.

У једном кућерку на самом крају села живео је један брачни пар. Пошто је кућа била на самом брду скоро да и нису имали ближње комшије. Те ноћи, са страхом у срцу, слушали су бесне , разјарене громове како се туку. У једном тренутку обасјала их је божанска светлост. Одмах по нестанку божанске светлости чули су прасак и удар грома. Готово цела кућа се тресла. Муж је, после првог шока, истрчао напоље да види где је гром ударио. Али, изненађење је било веће него што је и сам очекивао. Крошња дрвета била је у пламену. На само пар метара даље видео је неко клупко које као да се врпољило. Пришао је ближе иако је осећао страх и имао је шта да види. Мушко дете, тек рођено широм отворених очију гледало је у пламен. Узео га је у наручје да се не уплаши, али оно се осмехивало као да га је све то што се збило забављало. Збуњен човек унесе мушко дете у кућу. Пошто нису имали деце прихватили су беспомоћног дечака као дар од бога.

Прошло је неколико година од овог невероватног догађаја. Дечак је израстао у мушкарца. Звали су га Никола Тесла. Велико име за великог човека. Она далека, језива ноћ , када га је отац пронашао крај дрвета, као да се уплела у његову судбину и заувек је овековечила. Откако је проходао занимала га је само светлост грома и муње. Био је опседнут муњама и електрицитетом грома. Као да је био њихов најближи пријатељ и као да су му баш они помагали. Стварао је чуда.

Људи око њега мислили су да је он највећи чаробњак њиховог времена. Нису могли да схвате коко то Тесла држи сијалицу у руци и она светли. Чак су и они то покушавали, али нису успевали. Бацали су сијалице по кући бесни на себе што су беспомоћни.

            Зато се Тесли ја још више дивим. Његова чуда била су све већа и већа. Пролазећи улицом било би довољно да дотакне стару зарђалу бандеру и она прорадила, засветлела. Неки људи су се клели да су видели како Тесли из прстију севају муње, а у очима играју ватрене лопте. Помало су га се и плашили.

            Тако, дан за даном, Никола Тесла постао је највећи научник свога времена. Цео свој живот је истраживао и стварао изуме.  Било на јави или у сну, било због муња и громова из ноћи када је дошао на овај свет, Тесла је имао визије које су га опседале: светлост муње и електрична пражњења грома. Људи су осећали страхопоштовање према њему мислећи да  његовим венама уместо крви тече струја.

            Једнога дана, док је јахао коња, ударио га је гром. Коњ је остао на месту мртав, а Тесла је устао са земље, отресао капут и кренуо даље. Када су га очевици те насреће питали како му је, он је рекао: «Гром је само напунио моје мождане батерија!» Насмешио се и кренуо даље.

            Чуо сам да постоји и легенда која каже да када се прође поред Теслиног гроба почне да дува јак ветар, док се у самом гробу чује звук електрицитета. Ја јој верујем, а Ви?

МАРКО  ФИЛИПОВИЋ   8/4

КАКО ЈА ВИДИМ НИКОЛУ ТЕСЛУ

Некада давно, пре двеста година, једне ноћи напољу је грмело, муње су севале, лила је киша и сваког часа једино што је људски слух чуо била је нека страшна тутњава – родио се Никола Тесла. Родио се тачно у поноћ. И можда је то све био разлог да он буде другачији од друге деце.

Бејаше повучен, у неком свом свету игре без другова а са обожаваним мачком, јединим правим пријатељем. Време би проводио у једној великој соби. И соба бејаше необична као и све оно што има било какву везу са Николом. Без прозора, шарених зидова, један ормар лево од улазних врата и на средини собе сто и две столице, једна за Теслу, друга за његовог мачка.

Када би год седео на столици размишљао је како да у собу унесе светлост, а да не отвара рупе за прозоре? Рупе би свакако поквериле боје зида, а он то није желео. Само у таквој соби каква јесте, њему је било лепо и осећао је блаженство које ни сам није могао објеснити.

Једне вечери, док је као и увек уживао у тами своје собе видео је светлост у дубини ормара, која се појавила ниоткуда. Пришао је ормару, отворио врата и пред њим је било много формула, које су пливале кроз светлост као рибе у води. Бејаше ту и црвенкасих предмета. Личили су на опруге, шрефове, кугле. Пожелео је све предмете да споји, сједини и испружио је руке у њиховом правцу. Желео је да додирне баш куглу. У глави је осећао топлоту, која се спуштала кроз кичму до малог прста на ногама, а затим се враћала до малог мозга. А онда осети додир на леђима. Окренуо се и уплашио бића високок два метра, косих великих очију, без уста. Са Теслом се споразумевао путем мисли.  Објаснио му је да је он владар Венере на којој се он сада налази. Његов задатак је да отпутује на Земљу и са Венере Земљанима однесе на поклон светлост ове планете. Тесла није успео ни да каже потврдан или одричан одговор владара више није било.

По његовом одласку на Теслином столу остале су формуле, светлеће кугле, опруге и много тога што ни сам није знао чему све може послужити. Његова соба била је сада осветљена и он се због тога осећао пријатно.

Кратко је уживао у свом задовољству, јер га је јако заболела глава. Бол га је уморио и он је заспао. Када се Тесла пробудио већ је био на Земљи и тачно је знао шта треба да уради. У мислима низале су се слике његових будућих изума.

            Знао је да је пред њим велики посао. Радио је упорно сатима, данима, годинама. Изуми су се низали један за другим. Земљани су му се дивили, али као да су осећали да не припада њима. Није био другачији само као дете него и сада као одрастао човек.

            Као и у свакој бајци и у овој су присутне зле вештице. Оне су покушавале да докажу да је Тесла луд. То је наљутило владара Венере и једне ноћи док је Тесла спавао дошао је по њега. Сада живи на Венери задовољан што су Земљани  победили зле вештице.

            И ја сам задовољна што у овој тихој ноћи уз светлост неонке речима сликам Николу Теслу онако како ја видим.

ДАНИЈЕЛА  АРСИЋ   8/3

ТЕСЛА – БАЈКА О СТРУЈИ

              Иза седам гора, иза седам мора, иза седам планина постоји једно царство.У њему су кућице од блата и сламе, људи доброћудни; богатство им се огледа у срећи, љубави и слози.

              На пропланку пуног цвећа у малој кући од сламе и блата живела је бројна породица Тесла. Кућица је била усамљена. Живот у њој је био тежак, породица велика, а кућа мала.Ипак све је некако мирисало на срећу

Али ниједна срећа није потпуна. Ђука, газдарица куће није могла имати мушког порода.Поред своје четири кћери Ђука је изнад свега желела и сина. Људи су причали да је њихова кућа проклета и усамљена, да их је проклела стара Туркиња за коју се веровало да је ''вештица''.

              Као и безброј пута пре,Ђука је и тога дана пошла да напаса овце. Од превеликог умора очи су јој се склапале и на тренутак је заспала.Када се пробудила оваца није било.Тражећи их наишла је на пећину из које је допирао умилан,женскиглас.Пришла је отвору пећине и угледала прелепу жену попут виле са крупним плавим очима. Жена ју је поздравла љупким осмехом и позвала је унутра.Током разговора Ђука јој се поверила да има велику неиспуњену жељу да роди сина.Непозната јој је дала некакав напитак и рекла јој је да мирно оде кућеи и да ће се за девет месеци десити чудо.

             Тако је и било.Након девет месеци роди се муско чељаде. Док је долазио на свет тутњали су громови а муње парале небо. Застрашени овом величанственом природном појавом они који су једва дочекали рођење овог детета нису могли да наслуте да ће њихово мало царство добити ''принца светлости''. Дадоше му име Никола.

              Од малена је био чудно дете немирног духа.Увек је био радознао и није хтео да живи оваквим животом желео је да напредује.

               На његов седми рођендан било је се страшно невреме.Мајка га је послала у шуму да донесе дрва. Хитајући ка кући схватио је да је боље да се сакрије док невреме прође.Шћућурен у шупљини једног дрвета посматрао је како грми и сева. Након неког времена олуја се стишала.Никола је узео секиру и пошао кући. Током пута у десној руци је осећао жмарце.Застао је и мало боље погледао у секиру. Осећао је необичну топлоту на длану.

                 Стигавши кући испричао је забринутој мајци овај необичан догађај. Жена није знала да објасни ово и рекла је сину да је то тако природа одредила и да заборави на то.Никола је узео свог обожаваног мачка и сео у угао собе.Мазећи његову свиленкасту длаку осетио је пуцкетање.Сетивши се свог првог искуства схватио је да се ради о истој ствари!

                   Године су пролазиле а Никола је често наилазио на ствари које нико није умео да му објасни.Објашњења су почела да се нижу једна за другим, када је Тесла  дубље проникао у свет науке.Рођеном генију није било тешко да упозна познато и објасни непознато.

                   Ређали су се проналасци један за другим, а Тесла је живео и радио у свом бајковитом свету обасјаном новооткривеном светлошћу његовог бриљантног ума. Тако је принц подарио светлост целом свету, па и свом малом царству у коме је поникао и од принца постао краљ, неприкосновени владар краљевства светлости!

МИЛИЦА  ЈОКСИМОВИЋ   8/2

КАКО ЈА ВИДИМ НИКОЛУ ТЕСЛУ

  Једне олујне ноћи родио се један дечак коме дадоше име Никола Тесла.

Још као дете маштао је о разним проналасцима. У игри са друговимима дотакао је длановима стену и осетио је пецкање по рукама, а затим у мислима му се јавља слика пирамиде. Било је то за њега нешто потпуно ново. Решио је да направи пирамиду, јер једино тако може да открије и тајну пецкања.

    Данима је размишљао и у глави састављао коцкиу по коцкицу. Били су му сада само потребни предмети од којих ће правити пирамиду.

     Кренуо је у свет, тамо негде далеко у обећану земљу. Сакупљао је делић по делић и почео да гради своју пирамиду. Градња је трајала веома дуго, али стигао је до самог врха. Решио је да на врху пирамиде споји две жице. Жице је случајно нашао шетајући поред реке. Када их је узео осетио је исто оно пецкање по рукама као када је додирнуо стену. Зато су оне баш морале бити на врху пирамиде.

      Већ је падао мрак, а Никола Тесла није хтео да прекине са радом. «Још само мало», говорио је сам себи. Спојио је жице  и призор пред његовим погледом био је предиван. Велики круг жуте светлости обасјао је огромну површину коју је већ био обавио мрак.

      Испуњен задовољством покушао је да додирне жице које су светлеле. Успео је и поново је осетио пецкање. Сада је био сигуран да су га Бог или већ сама природа  унапред одабрали да човечанству открије нешто ново. Била је то струја без које би живот било немогуће замислити ни у најбујнијој машти, ни у најлепшој бајци.

    Никола Тесла био је и остао највећи светски геније коме је захвално човечанство.

 ЕМИЛИЈА ХОЏИЋ      5/2